"... Još 2003 godine na sajtu Haldorado smo našim posetiocima pričali o tajnama mužljanskih peskara. Imali smo nade za našu bolju budućnost, ali ni mi nismo mislili da će se jedna od istih, ona koja liči na lepotu morskog oka, nastarije jezero, na takvog gazdu naići, o kome nismo ni sanjali.
Džabe izgleda lepo Vojvođanski Zrenjanin koji krije elegantnu Mužlju, sa urednom malom crkvom, lepo okrečenom, kućama uglavnom od naboja, ulicama sređenih cvetnih bašta, sa letnjim u zeleno obraslim putevima uređenim orahovim drvećem, razgranatim lipama, kada se tamne mrlje nadvijaju nad ovo nisko skriveno selo u senci, time što o peščanim jezerima niko nije vodio računa, nažalost godinama unazad.
 |
U nedostatku pravog gazde ostao je trag ne vođenja računa o isluženim jezerima i suženom okolinom. Na nezbrinutoj vodi iz godine u godinu rastao je svakakav soj ribokradica sa različitom opremom za krađu. Svojom samovoljom najčešće su posećivali ovu vodu od 9 hektara, ciglastog oblika (dužina 320, širina 280), prosečne dubine od 6 metara (sa najvećom dubinom od 10 metara) koju su zvali Čepel i uvek su gađali najveće ribe. Ovoj najstarijoj peščanoj banji, koja se od davnina stvorila kap po kap vodom koja je dolazila, nazvana je Cseppel (Csep-"kap vode" na mađ.jez), pretila je još jedna velika opasnost. Neposredno na kraju sela, kao i u samom selu, nudila je svoje obale onima koji su nocu skoro sa uživanjem neprestano prosipali po njoj najrazličitije smeće - životinjske i biljne otpade - stare peći, mašine za veš, zarđale bicikle, probušene šerpe, lonce i ko zna šta sve još.
Decenijama i više od zaboravljeno morsko oko još neko vreme se držalo, ali se posle toga srušilo. Polako su kupači napuštali letnje plavetnilo Cseppela.
2005 godina donela je veliku promenu. Godinama zaboravljen jadan Cseppel, kako saopštavaju zvanični papiri, PESKARA 1 - peščana plaža 15. januara ponovo je ustoličena.
Mladi ljudi dobre volje, skupljali su na gomile i upalili svo smeće, borili se protiv bodljikavog, žbunastog granja, koji su srasli medju sobom, i koji su nastajali divlje svih tih godina. Trudili su se kao da su hteli da oslobode trnjem okovan zamak uspavane princeze iz bajke. Sekire i motorne testere oslabađale su neprohodne obale uznemirivši rano popodnevni mir. Već po odeći se videlo da ovo nije jedna obična dnevna akcija.
 |
A ko su ova "gospoda"? Ne drugi do šarandžije, izabrani reprezentativci Srbije i Crne Gore, koji su već jednom postigli nemoguće. Svojom borbom protiv velikih otpora, dospeli su do Portugala, i 2004. godine na šestom svetskom takmičenju u lovu šarana i amura osvojili naslov ekipnog svetskog prvaka, naslov pojedinačnog prvaka sveta, i uhvatili su na istom takmičenju i najveću ribu. Dvojica od zlatnih momaka, Zrenjaninci Bojan Bojanić i Predrag Šimsić (predsednik SF SCG) obratili su pažnju na jezero Čepel, i učestvovali u obnovi PESKARE 1. Obojica su takvi sportski ribolovci, koji se samo pored vode osećaju najbolje, u istinu samo svoj život pored ogledala vode provode.
Bojan, selektor reprezentacije SCG u lovu šarana i amura, posle višemesečnih borbi uspeo je da dobije bitku sa administracijom. Uspeo je da izbori statut jezera Čepel, u odbranu svih šarandžija koji će ga posećivati. U ime toga stvorena je ribolovačka sekcija pod okriljem zrenjaninskog ribolovačkog društva "Banat" novembra meseca 2004. godine. Prvi put se desilo u Srbiji da jedna državna voda dobije status "uhvati i pusti".
U Cseppelu je i ranijih godina, u manjem broju, bilo kapitalnih primeraka riba, koje su sada dobile svoje prijatelje. Sjajno stakleno jezero dobilo je 125 komada (5-22kg) šarana, 20 komada amura od 5 kg, i 1500 linjaka (200gr - 2kg) kako ih mi u Banatu zovemo - ciganski šarani. Kvalitet vode je pod nadzorom instituta, pod stalnom je kontrolom i u kratkom vremenu će se vršiti ponovno poribljavanje.
Na adrese novih vlasnika jezera stižu poruke za pomoć u održavanju jezera, kao i čestitke. Svi znaci ukazuju na to da je jedna prava vrednost stigla u prave ruke.
Riba koja je puštena u PESKARU 1 će biti sačuvana, a ni deca koja će krenuti u školu ribolova neće biti zaboravljena. Ipak će "uhvati i pusti" svetsko pravilo u lovu šarana biti primenjeno, tako da će svi šarani koji budu ulovljeni nakon toga biti vraćeni u vodu.
Na području Mužlje, ima više ovakvim voda nalik Cseppel-u, koje čekaju na svoj red, kao na primer najveće jezero po prostranstvu "Didula", a i nedavno nazvano "Napsutotte"("Ogrejalo sunce" prev.) kojim se još uvek ne može upravljati zbog administrativnih problema. Neposredno blizu u samom komšiluku i "Kerek"("Okruglo" prev.) jezero čeka...
Momcima koji su na sebe prihvatili obnavljanje jezera, želimo da izdrže i da dobiju sto više pomoći, a posetiocima sajta Haldorado, ako odluče, da jednom posete Mužlju, i želimo kapitalne ulove šarana i prijatan ribolov..."
